Kako proveriti polovnu grafičku karticu (i da li je rudarila)

Polovna grafička kartica je najisplativija nadogradnja računara — i ujedno komponenta oko koje se najviše strahuje. Prvo pitanje koje kupac postavi skoro uvek glasi isto: „Da li je rudarila?"

Odgovor je komplikovaniji nego što se očekuje, a strah je delom opravdan, delom ne. Ovaj tekst objašnjava šta se na kartici stvarno troši, kako da prepoznate znake, i šta konkretno da uradite pre nego što platite.

Da li je rudarenje stvarno problem?

Krenimo od onog što se retko kaže naglas: kartica koja je rudarila nije automatski loša kupovina. Rudarenje znači konstantno opterećenje, ali najčešće na smanjenoj snazi i na stabilnoj temperaturi, bez naglih skokova. Igranje, s druge strane, znači stalno zagrevanje pa hlađenje — a upravo te promene temperature umeju da budu grublje prema lemu i pastama.

Ono što jeste problem nije samo rudarenje, nego koliko je kartica radila i u kakvim uslovima. Kartica koja je dve godine stajala u prašnjavom, zbijenom rigu bez održavanja nije isto što i kartica kojoj su redovno menjani pasta i termalni padovi.

Zato pitanje ne treba da bude samo „da li je rudarila", nego „koliko je radila i šta je na njoj rađeno". Prodavac koji otvoreno kaže da je kartica rudarila, ali je servisirana, često nudi bolju kupovinu od onog koji ćuti.

Šta se na kartici stvarno troši

Ventilatori i osušena pasta su ono što se stvarno troši — ne sam grafički čip.

Sam grafički čip retko „pregori" od upotrebe. Troše se delovi oko njega:

• Ventilatori. Ležajevi su mehanički deo i posle hiljada sati počnu da zavijaju, klepeću ili da se vrte neravnomerno. Ovo je najčešći kvar i istovremeno najlakši za proveru — čuje se.
• Termalna pasta. Vremenom se suši i gubi sposobnost da odvodi toplotu, pa temperature rastu iako je hlađenje čisto.
• Termalni padovi na memoriji. Ovo je najpodcenjeniji deo. Kod kartica sa bržom memorijom (npr. RTX 3080 i 3090) memorija se greje osetno više od čipa, a stvrdnuti padovi je ostave bez hlađenja.
• Prašina. Sama po sebi nije kvar, ali zapušen hladnjak podiže temperature i ubrzava sve gore navedeno.

Dobra vest: sve ovo je popravljivo i relativno jeftino. Loša: ako nije urađeno, kartica će raditi toplije nego što treba, a vi ćete to platiti kroz nižu stabilnost i kraći vek.

Znaci da je kartica dugo radila

Ne postoji pouzdan „brojač sati" na grafičkoj kartici — ako vam neko tvrdi da programom može tačno da pročita koliko je kartica radila, to nije tačno. Ali indicija ima dosta:

• Buka ventilatora pri većim obrtajima. Pustite karticu na opterećenje i slušajte. Zvuk ležaja koji odlazi se prepoznaje.
• Tragovi otvaranja. Oštećene glave zavrtnjeva, iskrzana garancijska nalepnica ili pasta koja se vidi po ivicama znače da je kartica rasklapana. To nije nužno loše (možda je baš servisirana), ali mora da se pomene.
• Izlizan PCIe konektor. Kartice iz rigova rade preko rizer adaptera i često se premeštaju, pa se na zlatnim kontaktima vide tragovi.
• Prašina u neobičnim uglovima ili miris pregrejane elektronike.
• Kartica izgleda kao nova, a ventilatori zavijaju — čest znak da je spolja očišćena za prodaju, ali iznutra ne.

Test pre kupovine: dvadeset do trideset minuta

Kartica kojoj su menjani pasta i termalni padovi često je bolja kupovina od netaknute.

Ovo je najvažniji deo teksta. Kartica koja se upali i prikaže sliku ne dokazuje ništa — problemi se javljaju tek kad se zagreje.

• Pustite zahtevnu igru ili test opterećenja bar 20–30 minuta. Meni igre nije opterećenje.
• Pratite temperature. Temperatura čipa je prva stvar, ali kod novijih kartica gledajte i temperaturu memorije — ona ume da bude znatno viša i prva otkriva stvrdnute padove.
• Slušajte kako zvuči kad se ventilatori podignu. Tiho brujanje je u redu; zavijanje, kucanje ili grebanje nije.
• Gledajte u sliku. Tačkice, linije, čudne teksture ili treperenje su artefakti i znak da nešto nije u redu sa memorijom ili čipom.
• Proverite da se računar ne gasi i da igra ne puca. Nasumično gašenje pod opterećenjem može biti i napajanje, ali mora da se razjasni pre kupovine.

Ako prodavac ne da da se kartica testira, to je samo po sebi odgovor.

Programi za testiranje: Heaven, Superposition, 3DMark i FurMark

Igra jeste realan test, ali namenski programi brže i jasnije pokažu problem. Nije potrebno instalirati sve — svaki radi nešto drugo:

• Unigine Heaven i Superposition — besplatni, vrte scenu u krug i idealni su za uočavanje artefakata. Opterećenje je realno, slično igri, pa možete pustiti 15–20 minuta bez brige. Gledate u sliku: tačkice, linije, treperenje ili čudne teksture znače problem sa memorijom ili čipom. Superposition je noviji i teži, Heaven stariji i lakši — oba su korisna.
• 3DMark (Time Spy, Steel Nomad) — najvažniji za jednu stvar: daje broj koji možete da uporedite. Nađite na internetu tipičan rezultat za taj model i uporedite sa izmerenim. Ako je kartica osetno sporija od očekivanog, nešto nije u redu — loše hlađenje, smanjeni taktovi ili, u najgorem slučaju, lažiran model. Ovo je jedini test koji otkriva karticu koja „radi", ali tiho podbacuje.
• FurMark — najbrže zagreje karticu i otkrije loše hlađenje, ali koristite ga kratko i uz dogovor sa prodavcem. FurMark namerno opterećuje karticu jače nego ijedna igra, pa kartica sa osušenom pastom ume da ode u pregrevanje za par minuta. Kao provera temperature od tri do pet minuta je koristan; kao dugotrajan test na tuđoj kartici nije pametan.
• OCCT — ima zaseban test memorije koji prijavljuje greške u VRAM-u. Korisno kad sumnjate na memoriju, a artefakti se ne vide golim okom.

Praktičan redosled ako imate vremena: 3DMark da vidite da li kartica daje očekivani učinak, pa Heaven ili Superposition petnaestak minuta dok gledate temperature i tražite artefakte. FurMark ostavite za kratku proveru hlađenja na kraju.

Uz to obavezno pustite i program koji prikazuje temperature (HWiNFO ili GPU-Z) — bez toga test pokazuje samo da kartica radi, a ne kako radi.

Provera kroz GPU-Z

Besplatan program GPU-Z je koristan za par stvari koje se ne vide okom:

• Da li je to zaista kartica iz oglasa. Model, količina memorije i tip memorije moraju da se poklope sa opisom. Ovako se otkrivaju i lažirane kartice sa prepravljenim BIOS-om.
• Verzija BIOS-a. Ako se razlikuje od onoga što proizvođač nudi, kartica je verovatno flešovana — često za rudarenje.
• Brzine memorije i čipa. Neobično niske ili visoke vrednosti znače da je kartica podešavana.
• PCIe režim rada — pokazuje da li kartica radi punom brzinom.

Koja kartica za koju rezoluciju

Pre nego što uopšte proveravate stanje, vredi da znate da li vam model odgovara:

• 1080p igranje — srednja klasa je i dalje sasvim dovoljna. Kartice tipa RTX 3060 ili RX 6600 vuku većinu naslova bez problema.
• 1440p — traži jaču karticu i, važnije, više memorije. Ovde 8 GB počinje da bude usko grlo u novijim igrama.
• 4K igranje — zahteva vrh ponude i dovoljno memorije; ovde se štednja najbrže osveti.

Ne zaboravite ni napajanje i prostor u kućištu. Jače kartice traže jače napajanje i odgovarajuće konektore, a fizički su duže — izmerite kućište pre kupovine. To je najčešći razlog zbog kog kupljena kartica ne može da se ugradi.

Crvene zastavice u oglasu

Dvadeset minuta pod opterećenjem otkriva više od bilo koje izjave prodavca.

• Fabrička fotografija umesto prave. Tražite sliku baš te kartice, po mogućstvu upaljene u računaru.
• „Nije rudarila" bez ijednog dodatnog podatka. Ozbiljan prodavac kaže odakle mu kartica, koliko je stara i da li je servisirana.
• Cena znatno ispod ostalih. Kod grafičkih to najčešće znači kvar, lažiran model ili karticu pred otkazivanjem.
• Odbijanje testiranja ili insistiranje na slanju uz plaćanje unapred.
• Nema podatka o količini memorije. Isti model ume da postoji u više varijanti, a razlika u ceni je velika.

Česta pitanja

Kako da sigurno znam da li je kartica rudarila?

Sa potpunom sigurnošću — ne možete. Ne postoji pouzdan brojač sati rada. Zato se oslanjate na indicije (zvuk ventilatora, tragovi otvaranja, stanje konektora) i, još važnije, na test pod opterećenjem koji pokazuje kako kartica radi sada.

Da li je kartica koja je rudarila bezvredna?

Nije. Ako je servisirana, ima urednu temperaturu pod opterećenjem i ne pravi artefakte, može biti sasvim dobra kupovina — obično po nižoj ceni. Presudno je stanje, ne prošlost.

Šta je normalna temperatura pod opterećenjem?

Zavisi od modela i hlađenja, pa nema jednog broja. Praktično pravilo: uporedite izmerenu temperaturu sa onim što za taj model navodi proizvođač i sa testovima istog modela. Važnije od apsolutnog broja je da temperatura bude stabilna i da kartica ne smanjuje takt zbog pregrevanja.

Isplati li se kupiti stariju jaču karticu umesto nove slabije?

Često da, ali gledajte količinu memorije i potrošnju. Starija jaka kartica ume da troši osetno više struje i da traži jače napajanje, pa razlika u ceni delom ode na to.

Ukratko

Ne kupujte karticu na osnovu odgovora „nije rudarila" — kupujte je na osnovu onoga što vidite i čujete dok radi. Dvadeset minuta pod opterećenjem, pogled na temperature i memoriju, i provera da nema artefakata reći će vam više od bilo koje izjave.

Ako ste spremni da gledate ponudu, pogledajte aktuelne polovne grafičke kartice. Ako birate ceo računar, koristan je i vodič na šta obratiti pažnju pri kupovini polovnog računara.